Jedna od najlepših destinacija u Egiptu, biser Mediterana, trebalo bi da bude u knjizi vaših obaveznih putovanja. To je grad raznolikosti, koji nudi više ambijenta u harmoniji sa zemljama severnog susedstva nego sa arapskim svetom. Pogled na šarene brodove usidrene na samo deset metara od obale i palme koje se njišu na vetru u svim pravcima vodi nas dalje u čari ovog grada.
Aleksandrija je grad velikog svetionika Farosa, jednog od sedam svetskih čuda. Aleksandrijska biblioteka, nekada najbogatija na svetu, najposećenije je mesto u gradu. niz spomenika iz doba faraona, Grka i Rimljana, kao i grad prelepih peščanih plaža, restorana, modernih i tradicionalnih hotela. Za Egipat je i dalje veoma značajna, kao lučka oblast sa čak četiri luke. Ali, što se tiče svog značaja iz prošlosti, od njega je mnogo izgubila. U vreme Ptolomeja, Aleksandrija je bila druga po veličini i bogatstvu, odmah posle Rima. Drevna verzija modernih svetskih gradova, poput Njujorka ili Tokija, ostaviće Kairo u magli vekovima.
Šetajući pustinjom na putu za Persiju, Aleksandar Veliki je 331. pre Hrista zamislio metropolu koja bi povezivala Grčku i Egipat. Misli ga nisu navele na Nil, kao njegove prethodnike, već je odabrao lokaciju 50 km zapadno od delte Nila. Izgradnjom gradskih zidina prokopan je kanal do Nila, koji je obezbedio svežu vodu i transport do pustinjskog dela grada.
Skoro jedan milenijum Aleksandrija je bila veliki trgovački centar. Međutim, samo deceniju nakon osnivanja grada, Aleksandrija je postala poslednje utočište svog osnivača. Nakon što je Aleksandar umro u Vavilonu 323. pre Hrista, njegov general Ptolomej, koji je dobio kontrolu nad Egiptom, ukrao je telo mrtvog osvajača pre nego što je stigao u Makedoniju, svoju rodnu zemlju. Iako još uvek nije izvesno gde je sahranjen, Ptolomejev postupak mu je obezbedio dodatnu popularnost kroz vekove, sve do danas. Ptolomej je takođe krenuo u još jedan poduhvat koji će ostati zabeležen u istoriji vladavine svih Ptolomeja. Izgradnja velikog Svetionika, poznatog i kao Faros, jednog od sedam svetskih čuda, počela je za vreme njegove vladavine, a završena je za vreme vladavine njegovog sina Ptolomeja II.
Niko ne zna kako je tačno Faros izgledao. Prema nekim književnim delima i skicama iz antičkih vremena, možemo videti da je podignut iz ogromne pravougaone osnove u pravi neboder, sa osmougaonim stubom na vrhu koji je kulminirao ogromnom statuom, verovatno Zevsa ili Posejdona. Naučnici kažu da je od kada je podignuta, oko 283. pre Hrista, sigurno yasenila sve druge ljudske figure svog vremena. Preživeo je neverovatnih 17 vekova, pre nego što se konačno srušio sredinom 1300. godine.
U zemljotresima 796. i 951. godine bio je prilično oštećen, a zatim ponovo početkom i sredinom 1300. godine, kada je konačno pao. Poslednje ostatke svetionika, posebno njegov mermer, koristio je egipatski sultan Mamluk 1480. godine da ojača odbrambene zidove Aleksandrije. Ostatak se uglavnom srušio u more. Citadela KejtaBej, koja i danas krasi Aleksandriju, delimično je podignuta na temeljima Svetionika.
Bogatstvo i moć grada sastojali su se od brojnih hramova, širokih ulica i javnih kupatila. Dok sedite u obližnjem kafiću udišući miris mora, ne možete a da ne osetite duh istorije u svakom kamenu ispod ili ispred vas. Tamo su, pored raznih osvajača, u svojoj ljubavi uživali Kleopatra i Marko Antonije.
To je bilo mesto susreta umetnika i naučnika. Iako školovan u ratu, Ptolomej se pokazao kao veliki zaštitnik intelektualnog života. Osnovao je Istraživački institut Mustion, koji je uključivao Aleksandrijsku biblioteku, sale za predavanja, laboratorije i sobe za naučnike. Arhimed i Euklid su ovde radili na problemima matematike i fizike, a astronom Aristarh je zaključio da je Sunce centar Sunčevog sistema.
Biblioteka je bila izvor znanja za ceo svet, delom i zbog vladinog edikta da strani brodovi moraju predati svoje svitke na prepis. Broj knjiga je stalno rastao, dostigavši broj od 550.000 rukopisa sa izvanrednom katalogizacijom početkom prvog veka pre nove ere. Postojao je i prvi prevod Starog zaveta sa hebrejskog na grčki, kao i doslovno i naučno blago Grka i istočnih naroda.
Biblioteka je izgorela 48.pre Hrista, ali je nakon toga ponovo izgrađena. Međutim, budućnost joj nije bila naklonjena i ona je postala meta napada nakon edikta cara Teodosija o prekidu veze sa paganstvom i mnogoboštvom. Patrijarh Teofil je 391. poveo narodne mase da sruše biblioteku.
Današnja Biblioteka Aleksandrina, leži na obali mora nedaleko od ostataka prve biblioteke. Zvanično je otvorena 2002.godine u prisustvu oko tri stotine svetskih i egipatskih zvanica. Modernog dizajna, biblioteka ima čak 11 spratova koji leže na dvanaestometarskim temeljima i u obliku je velikog diska. Krovna konstrukcija od stakla i metala okrenuta je ka istoku, ka izlazećem Suncu, a na okolnoj površini, od sivog granita, ispisani su tekstovi na raznim jezicima.
Kada su arapski osvajači došli u Egipat, prestonica je preneta u Kairo, ali je Aleksandrija ostala mesto kulture i inteligencije, kao i trgovine, sve do srednjeg veka. I danas je najvažnija luka kroz koju prolazi čak 80 odsto uvoza i izvoza. Kada je Napoleon došao u Aleksandriju da počini Egipat, našao ga je razorenog i vracenog se na nivo ribarskog sela.
Srećom, u 19. veku je ponovo oživeo u okviru programa industrijalizacije. Zbog velikog broja zemljotresa koji su pogodili ovaj region, ceo grad se našao ispod površine mora. Zahvaljujući podvodnom snimatelju El Bekriju, koji je istraživao područje oko Citadele, pronađen je veliki broj statua i stubova. U trenutku kada je fotografisao pod vodom, zapanjen prizorom ispred sebe, shvatio je da će sve biti prekriveno betonskim blokovima od po 20 tona, koji su spušteni u more kako bi ojačali lukobrane. Tada je njegova borba sa vlastima počela da zaustavlja radove i spasava statue, obeliske i sfinge koji su ležali na dnu mora. Broj ovih relikvija prelazi 2.500, uključujući masivne blokove nekadašnjeg Svetionika, kao i delove palate Kleopatre VII. Egipatska vlada najavila je izgradnju podvodnog muzeja na ovom mestu. Ovo bi trebalo da zaštiti lokacije od zagađenja, brodova i kradljivaca antikviteta i da bude u mogućnosti da ih predstavi javnosti.
Ono što će vas sigurno fascinirati, pored istorijskih spomenika, jeste najstariji tramvajski transportni sistem u Africi. Datira iz 1860. godine kada je bio u konjskoj zaprezi. Kasnije je prebačen na parni, a 1902. godine pušten je prvi električni tramvaj.
Iako se ne može porediti sa Kairom po pitanju noćnog života , Aleksandrija je mesto gde će vam šetnja izuzetno prijati. Stenli most je predivan noću kao i šetalište duž obale mora. Ako ste ipak ljubitelji kafića i barova pronaći će se nekoliko modernijih u kojima ćete moći da provedete svoje veče.
